Vario 19

Prošlo je dosta vremena od poslednjeg posta na ovom blogu… Odvukle su me obaveze na poslu, poslepodneveni rad na Yastogu 23, ali i zima koja se otegla preko svih očekivanja. Zato me je nekako prijatno “iznenadio” kalendar, počelo je sajmom nautike, usledilo je redovno pomeranje satova u zadnjem vikendu marta, a i Vaskrs je ove godine kalendarski poranio. Stekao sam utisak da se sve raduje novom proleću, a utisak je pojačalo i naglo otopljenje koje nas je sve podsetilo da ipak ne živimo u ledeno doba…

Prošlonedeljni sneg se otopio kao da ga nije ni bilo. Osim porasta vodostaja i blata, nije ostavio vidljivih tragova. Petak je bio pravi dan za plovidbu, ali sam ostao u kancelariji pritisnut standardnom decembarskom gužvom. U subotu me jedan tužan događaj doveo na Dunju, na kratko popodnevno “luftiranje glave Dunavom“, poslednje u 2009.

Dan je zaista obećavao, zubato sunce nije podiglo temperaturu preko +10 ali je bilo vedro i lepo. Malo sam se pomučio dok sam upalio motor, tako mi Suzuki vraća što mu nisam zamenio svećice na prethodnom servisu… neka, tako mi i treba. Iznenadio me poznat glas iz rukavca, posada Debelle se dovezla da nas obiđe:

Ne volim zimu i tačka.

Ovaj sneg mi baš ide na … a i pretekao me, nisam se najbolje organizovao za izvlačenje Dunje. Neće joj škoditi da bude u vodi po snegu, ali bi joj lepše bilo na suvom. Obišao sam je par dana pred ovaj kijamet, kada je prvi sneg počeo da provejava…

Na oba “suprotstavljena” nautička foruma (nautički.info i mojaladja.com) protekle nedelje je osvanuo poziv aktivnog člana Roberta_S da ove subote uzmemo učešća u “promeni agregatnog stanja” svinjske masti u čvarke. Meteorolški uslovi su već u petak najavili sjajan vikend, što je uz odličnu organizaciju Ake & Co na Lido privuklo i one sa plovilima, ali i nautičare čija su plovila već stigla do zimovnika (ili još nisu stigla nigde ), pa se na Lidu okupila sjajna ekipa, da proslavi ovaj iznenadni osmeh proleća u novembru.

Da li je Galeb ptica selica? Mislim da ptica nije selica… ali čamac koji se zove Galeb sigurno jeste.

Dolazi vreme zimovanja za čamce, mnogi izvlače lađe na suvo, odvlače u hangare, na placeve, da sačekaju toplije vreme i novu sezonu. Oni koji se odluče da čamce ostave u vodi, imaće odličnu priliku da nam udaraju čežnju sa prvim toplim danima sledeće godine. Aca se odlučio da Galeba izvadi i smesti na zimovanje u hangar firme Motonautika Elko u Futogu. Lako sam ga ubedio da ponudu šlep službe za vađenje i prevoz čamca do Futoga odbije, i da Galeba prevezemo na Dunjinoj prikolici, uz odgovarajući “kulturno-kafanski” program za tom prilikom okupljenu “delegaciju”. Program bi se sastojao od posete Mlađi i radionici “Tri Princeze“, obilaženju porodice Bozoki i BAS-a 747 u dugoročnoj izgradnji, naravno, druženju sa Vladom u Futogu, a sve bi se logično završilo u nekoj od novosadskih kafana…

Trebalo mi je više od mesec dana da dam oglas, iako sam i ranije “čvrsto” rešio da Dunju zamenim za “broj veći” brod koji planiram da napravim. Šta će to biti, čitaćete ovde, na forumima i na jednom drugom blogu. Ali da se vratimo temi: “prodaje se prijatelj(ica)…”

Vario 19 “Dunja”

Dimenzije:  5.9 x 2.0m
Godina proizvodnje: 2007
Popravljeno sve što se popraviti može, uredno održavana, zimovala “na ormanu” 

Oprema:

Baš sam pomislio kako smo imali lepo vreme ovog oktobra, i kako nas je poslužilo… pa se malo prisetih kako je to izgledalo prošle godine. Članci Miholjsko leto, Zemunski specijaliteti i Aeromiting pokazuju da se u 2008. do kraja oktobra plovilo, a da ova 2009. daleko zaostaje. Malo zbog vremenskih (ne)prilika - bilo je mnogo kiše, malo zbog neuspešnog organizovanja, tek ove sezone Dunja nije stigla dalje od Batajnice, Ostružnice i Velikog sela. Iako mislim da sam plovio mnogo manje nego što sam mogao i hteo, po broju radnih sati motora se ne čini tako. Juče upisah u dnevnik 350h, pre tačno godinu dana je bilo 200h, moraću da pogledam koliko je bilo u oktobru 2007, možda 70-ak. Bitno je da se u subotu temperatura vazduha popela do 31 stepen i da se plovilo !

Dugo nisam pisao ništa na blogu. Malo privatne, a malo poslovne obaveze me nateraše da prethodnih nekoliko nedelja provedem u kolima. Rute su bile lepe ali kratke: Crna Gora, Slovenija, Nemačka, Mađarska… svugde na po tri, četiri dana. Najlepše je što me je put naveo na obale Dunava, na kojima mi se svaki put učinilo da osećam isti miris reke. Ne mislim na onaj miris u Višnjičkom rukavcu “Karlica”, ili popularnije “govnara”. Nego na onaj specifičan miris Dunava koji se oseti kada se ispod Paradajz ostrva isplovi i sagleda širina i veličina Dunava… i Beograd u izmaglici.

Ovog vikenda sam rešio da provedem barem pola dana na Savi, kako mi se poslovne i privatne obaveze gomilaju, velika je šansa da neće skoro biti prilike za takav vikend… Najavio sam se prijateljima koji čamce drže tamo, a ubrzo je pao i ozbiljan dogovor, Nikola nas čeka na 17km Save sa kotlićem, pa mi kad dođemo… Nezgodno radno vreme mi je malo zakmplikovalo život, ali je na kraju sve lepo ispalo. Krenuli smo u petak, kasno popodne

Danas sam uspeo da se organizujem, i završim servis na 300 sati. Onaj prethodni, na 200 sati sam uradio krajem oktobra prošle godine: http://www.vario19.net/?p=105 što i nije tako loše. Motor sam ovog puta izvadio sam, i išlo je mnogo lakše nego do sada, izgleda sam se uvežbao da ga iz bunara izvučem u tri poteza:

Sad mi se čini kao da to nije ništa, ali je za ovakvu “rutinu” trebalo dosta vežbe. Ako samo prebrojim redovne servise i ugradnju, motor je u bunar ubačen 7 a izbačen 6 puta… Ali ovo je prvi put da sam ga iz bunara izvukao sam, i nije bilo strašno. Ostavio sam ga na pontonu da sačeka majstora, bez skidanja sajli.