Ovu priču treba ispričati od početka. Blesava ideja pretočena u delo uz pomoć prijatelja i porodice? Rek’o bi neko “k’o da si otišao na Mars, a ne u Novi Sad”… Al’ šta ću kad volim da plovim i ništa mi nije teško… Dakle ukratko, Dunju sam popeo na “orman”, odtaljigao je do Novog Sada drumom, spustio u vodu na 1262km Dunava, i spustio se stotinjak km nizvodno do Beograda, u društvu Ace i novog Varia u klubu: “GALEBA”… Ništa strašno, Dunav nas je pustio da prođemo 
A sada detaljnije…
Sve je počelo sa privođenjem kraju radova na Galebu. Aca je predložio da mu pravim društvo na vožnji nizvodno, a ja pomislih kako BRE to da prođe bez Dunje? Ja plovim na Variu a ona vezana?!?! E neće da može tako!!!
28. Aprila sam svratio do radionice Tri Princeze da ih obiđem, pokupim Acine papire i napravim par fotki. Na Galebu nije bio drug Tito, nego mnogo važniji lik: majstor za tende je pedantno završavao velike komarnike:
Par dana pre toga Aca mi je doneo dugo očekivani naslon, pa sam se sa Mlađom konsultovao oko ugradnje, oteo im malo smole i katalizatora za fiksiranje ojačanja i spremio sve što mi treba za ugranju, detaljnije dopisanu na stranicu “Popravke i dorade“. U radionici je, kao po običaju, gužva. Galeb se spremao za isporuku, Zoom-Zoom je odmah iza njega na “liniji” za finalnu obradu i ugradnju opreme, a pored je paluba sledećeg Varia okrenuta radi ugradnje ojačanja:
Očigledno je stvar ozbiljna, Galeb stiže na vreme i treba mu društvo za spust. Požurio sam sa ugradnjom naslona, veče pred polazak smo završili ubacivanje čaura u krmeni rub palube i spremili Dunju za put. Izvukli smo je uz malu pomoć kumovog “džipa”. Hyundai i30 je prvi put naišao na problem prilikom izvlačenja Dunje na suvo. Voda je pala skoro za metar, i na kraju navoza je ostalo blata, tačno na mestu gde su stali prednji točkovi. Loša kombinacija sa letnjim gumama… Auto nikako nije hteo uzbrdo. Na kraju smo ga zakačili gurtnom za Stambolijinu Captivu, koja je bez mnogo muke isčupala i Hyundai i prikolicu i Dunju na ravno Deda za Babu, Baba za repu… i sve je bilo spremno za jutarnji polazak…
Brzo kačenje prikolice u marini, i bojažljiva vožnja kroz gradske ulice. Prvi put vučem Dunju rutom kojom sam do tada provlačio samo praznu prikolicu: Višnjička, Despota Stefana, Cvijićeva, Takovska, Kneza Miloša, auto put… dobro je prošlo i do Gazele smo se malo opustili. Opterećena prikolica se bolje ponaša od prazne, a problema sa kretanjima na uzbrdici nije bilo. Na auto putu milina, u 5. brzini, držim malo preko 100kmh, a potrošnja oko 8.5 l/100km … Prikolica prati auto, ne zanosi se, ne šeta… Do Novog sada nešto više od sat vremena, prelazimo most u Beškoj, a ja se unapred radujem onome što sledi, prolasku ispod mosta, vodom!
U Novom sadu lako prolazim do “Kine” i parkiram se posred parkinga, zauzimajući nekoliko mesta. Prikolicu smo tu prekačili na Mlađin kamionet, Toyota Hilux je prava sprava za vučenje, spuštanje i vađenje čamaca:
Hyundai je ostao na parkingu , a Mlađa nas je odvukao do Kamenjara, gde sam se pozabavio raspakivanjem i pripremio se za plovidbu. Priključio Garmin GPSMAP 278 i GSD-21 sonar, uključio kartu i imao šta da vidim: 1262km Dunava!
Počeh da se prisećam na kom km je Zemun, a Mlađa me već otkačio. Prikolicu je ostavio u hangaru da sačeka završetak jedne lađe koju treba da doveze za Beograd, a Jelena je pokupila auto i produžila dalje put. Dunja i ja u Novom Sadu na Dunavu, bez ostatka… idemo.
Prvo sam morao da rešim problem zaglavljenog kormila. Moje čačkanje po mehanizmu nije prošlo bez posledica, i desilo mi se da se list kormila zaglavio u jednoj poziciji jer nisam vratio granični lanac. Da bih ga odglavio trebala mi je poluga, pa sam lepo složen alat rasturio po Dunji dok nisam pronašao francuski ključ kojim sam odglavio kormilo, a Dunav me lagano nosio nizvodno. Aca se javio da je izašao iz rukavca i krenuo mi uzvodno u susret, našli smo se malo iznad prvog Novosadskog mosta:
Oblaci nisu obećavali lepo vreme. Ali sam ja čvrsto rešio da kiša neće padati! Galeb je izgledao lepše nego u radionici:
Vezah se za njega koliko da raspremim kokpit, obesim bokobrane, podignem tendu, i postavim nove jastuke od pravog marine skaja pravilne žute boje, i naravno naslon!
Čekam da mi novi volan stigne sa tapaciranja, pa da kompletiram opremu:
Počelo je brojanje Novosadskih mostova, sledi više slika a manje teksta…
Most Slobode:
Petrovaradinska tvrđava:
Varadinski most:
Most Boško Perošević:
Prvih 10km je proteklo glatko, brzina stabilna, između 15.5 i 16kmh, a razlika u brzini između Dunje sa Suzuki 15ks motorom i Galeba sa Yamahom 9.9ks zanemarljiva! Nismo ih testirali na punom gasu ili pod većim opterećenjem, to će nam biti zadatak za Vario (s)kup 2009 koji planiram za polovinu leta ove godine. Posle ove vožnje defintivno mogu da tvrdim da je ta “mala” Yamaha idealan motor za Varia:
Oblačno nebo nas je nateralo da se ututkamo u jakne i navučemo kape na glave. Sunca nije bilo mnogo. A Dunav je bio neverovatno miran, ravan kao ogledalo u nekim trenucima:
Aca je jako brzo pronašao čudnu poziciju za upravljanje u kojoj je uživao veći deo puta. Stoji ispred “labuda” a volan drži iza leđa:
Prolazile su pored nas lađe, ali generalno nije bilo gustog saobraćaja na Dunavu:
A onda je stigao i most u Beškoj. Kao mali sam pecao ispod tog mosta, i uvek sam se pitao kako li je lepo proći ispod njega vodom. Imao sam prilike jednom da prozujim ispod u jednom brzom gliseru, i od tada želim Dunjom da prođem lagano. Jedan od retkih mostova ispod kojih nema ehoa. Možeš se drati koliko god možeš i ništa, previsok je. Eho ispod mosta me uvek raduje, i uvek se derem kao magarac kad prolazim čamcem ispod mostova, ali ispod ovog mosta to stvarno nema svrhe. Odmah pored je još jedan isti takav most u izgradnji. Nadam se da ga nećemo dugo čekati:
Posle mosta se vezasmo ponovo, treba jesti! Čak i vezani sa malim gasom na jednom motoru niz vodu smo išli 10 kmh. Ja sam se poslužio konzervama, a potom sam izneo i palačinke od sinoć. Pravo iznenađenje za Acu!
Za razliku od nekih (pogledajte priču kako je Modesti prešla ovaj put), mi smo na vreme bili upoznati sa pozicijom kamenih regulacija (nepera, šporova) zahvaljujući dovoljno dobroj karti na Garmin urđajima. Na ovoj slici se ne vidi ekran baš najbolje, ali se na karti jasno vide dve velike podvodne kamene pregrade na desnoj obali 1224km, ali na površini Dunava pri ovom vodostaju od njih nema traga:
Stigli smo i do ušća Tise, evo Galeba ispred kule:
Tu je Aca demonstrirao kaskadersku disciplinu “vozi varia u rikverc”, nemojte ovo pokušavati na svom čamcu!
Kod Belegiša nas je ogrejalo sunce i izmamilo osmeh na naša lica.
Od sprudova naravno da nema ništa, ali polako, opašće voda i pojaviće se opet predivan pesak:
Pred batajnicom se opet privezasmo, da malo odmorimo, a i da ja proučim neke detalje na Galebu: ogradicu, poziciju sonara, izvod auspuha van bunara!
Ovo poslednje crevo u potpunosti rešava izduvne gasove u bunaru. Zakači se na auspuh motora i izvede van trupa. Efekat izvrstan, nema smrada i opasnih gasova!
Još malo smo se spuštali vezani, a onda se opet razvezali, trebalo je stići pre mraka do marine. Galebu je vez na 5km Save, njemu od ušća treba još pola sata uz vodu. Planirana ruta na GPS-u je pokazivala vreme dolaska do marine Nautec u Zemunu: 19:05h, ja sam tamo ukrcavao kuma, a Aca je produžavao dalje. Dakle taman na vreme će stići…
Po povratku u Beograd, u rukavcu između Velikog ratnog i Malog konjskog ostrva susrelo nas je staro društvo: Boža (LudiOdVode) i Joca (Odyssey11080).
Uz ratluk i piće, zadržasmo se malko, taman toliko da smo se niz Dunav do Višnjice spustili po mraku, zahvaljujući Božjoj pomoći, Tracklogu i dobroj volji velike reke:
Za kraj ovog teksta jedan autoportret veselog skipera koji uživao u ovoj plovidbi:
Sada mi je jasno zašto je juče Dunja sva sijala od sreće. Em si je provozao kroz grad (ja bih se prva zablenula da na ulici sretnem sličnu pojavu), em si joj pružio podršku i odveo je do njene postojbine – Novog Sada! Ponosna mala, nema šta. Kao i skiper.
Čestitam Galebu na prvoj vožnji!
Pitam se samo šta mu je ono veliko okruglo gde svi volimo da se oslonimo leđima?
Zvučnici! e to nisam napisao …
Pošto je Skiper daleko pa neće doći o’ma’ do zatezanja odnosa izmedju šefice i zaposlenih, moram da kažem da je u priči propušten Vorwort a to je da se dva dana ubeđivao sa Vlasnicom da krene na taj put i drugo: Veliku Reku molim ubuduće pisati velikim početnim slovima jer to zaista zaslužuje.
Ah, umalo zaboravih, sve vreme ovog putešestvija mog Skipera bila mi je u glavi pesma “Šorom šajke a Dunavom čeze”:).
haha, stigao je brat Galeb, jel?
odlicno, a sad skup da pravimo 
[...] videti nekoliko Varia na suvom, sve su češći susreti na vodi. Posle zajedničkog spuštanja Galeba i Dunje iz Nova sada, usledio je i dogovoreni ali na žalost kratotrajni susret Dunje, Galeba i Caspera na sidru kod [...]
[...] ne i poslednji, došao je Galeb. Vario kome je Dunja pravila društvo na spuštanju iz Novoga Sada: http://www.vario19.net/?p=344. Aca je dan pre stigao sa mora, ali je uspeo da uglavu kratku posetu Vario (s)Kupu. A spremao se [...]