Vario 19

Da li je na Vario (s)Kupu bilo mnogo Varia? Jeste, ali nikad više od dva odjednom

Ukupno 7 Varia 19 se pojavilo na 1178km Dunava tokom prethodnog vikenda. Kao i veliki broj drugih čamaca i brodova koji su došli na ovo druženje.  Ja sam se sjajno proveo ova tri dana, sreo mnoge poznate ljude, upoznao neke sa kojima sam samo virtuelno komunicirao… uspeo sam da okupim vlasnike Varia 19 i ostale ljubitelje nautike, hvala svima koji su došli. Variocima koji nisu došli pišemo minus (-).

Ali da krenemo redom. Po ustaljenom pravilu kasnio sam već na polasku… spremanje Dunje je počelo oko podne, po suncu i vrućini. Dok sam sve spremio, utovario, nasuo gorivo, vreme se pokvarilo. Navukli su se neki čudni oblaci i počelo je da duva. Na Dunavu su me dočekali kratki i oštri talasi koje se Dunja lepo sekla, ali mi je vetar vodu vraćao u lice. Do pančevca sam bio prilično mokar.

Prva pauza za utovar saputnika u Zemunu. Poseta novoj prodavnici Gros Inox-a u marini 4.Juli, i “kružni” ručak: nestalo je specijalane riblje čorbe sa morskom i rečnom ribom, pa je preostali tanjir kružio po stolu! Jedan od prvih “varioca” – Mladen, radi u prodavnici, pa smo se detaljnije dogovorili oko sutrašnjeg viđanja. Polazak i prolazak pored njegovog Varia, koji je ostao da pod ceradom čeka sutrašnju plovidbu:

Svratih prvo na marinu Nautec, da pokupim Vlasnicu i DP, pa pravac Beljarice.

Usput sretoh Skitaru, da mi se nije javio kad je prošao ušće, Željko bi na (s)kup stigao pre organizatora! Ko mi je kriv kad stalno kasnim Zajedno smo nastavili put ka Beljaricama, i usidrili se udobno na gornjem špicu. Proučavao sam kako je rešio izlaz izduvnih gasova, i pilot vodu na Suzukiju, al’ zaboravih da pogledam kako je preradio tendu! Dobro je počelo, dva Varia, Dunja i Skitara

   

Na žalost, Željko nije mogao da ostane da prenoći na sidru, pa se u sumrak uputio nazad. Dunja se pridružila Elpidi i Ludom od vode, da prenoći “sigurno” vezana za tanku ali suvu vrbovu grančicu

  

Iako smo svi sumnjali u Božin izbor “sigurnog oslonca”, grančica je ipak izdržala do jutra. Za svaki slučaj smo upalili alarme za vučenje sidra na GPS uređajima, trebalo ih je malo podesiti da ne reaguju na ljuljanje izazvano tokom vode. Srećom, nije bilo razloga za buđenje. Jutro na reci je, kao i svaki put, čarobno:

Posle doručka, pridružila nam se Debella sa dva člana posade, pa se zajedno usidrismo na sprud na špicu:

Malo priče, malo kupanja, i lagano odmiče dan. Uskoro je stigao i jedan lepo sređen čamac Tutanj, prilično me iznenadila količina prostora u kokpitu ove simpatične male jedrilice. Naše okupljanje je počelo da liči na Skup:

Nisu na skup dolazili samo Varioci. Bilo je tu različitih plovila, poznanika i prijatelja sa reke. Mnogi od njih su prvi put zastali na ovom sprudu, a nekima je ovo redovna destinacija. Do poslepodne Dunja i Debella su bile jedini predstavnici nosioca skupa. Sunce nas je upeklo, pa smo zaklon pronašli iza gornje Beljarice, u debeloj hladovini gde smo dočekali i logističku podršku sa marine Nautec: stigao nam je ručak! Na žalost, ni Debella nije ostala da prenoći, morala je da krene nazad put Višnjice posle celog dana provedenog na reci:

Nije prošlo mnogo, pridružila nam se i Maza, Vario 19 koji je kupljen preko Berze portala NA VODI: http://www.vario19.net/?p=10 Vraćala se sa pecanja na Belegiškim adama u društvu zanimljivog Elana sa ŽUTIM kederom

U Mazu je ugrađen novi Tohatsu 8 dvotaktni motor. Prodor izduvnih gasova u kabinu je rešen zaptivanjem rupa između kalupa pur penom, a usis vazduha parčetom creva:

Na krmenoj platformi je lepo zamišljen ali “rđavo” izrađen nosač pomoćnog motora. Dobra ideja za razradu, bilo bi bolje kada bi ovaj nosač mogao da se skloni kada se ne koristi. U potpalublju se nalazi pomoćni motor – Tohatsu 3.5.

Maza se nije dugo zadržala, a odmah za njom je svratio i Mladen sa svojim Variom bez imena, sa marine 4. jul, opisanim na stranici Dunja: http://www.vario19.net/?page_id=5 Na žalost, ni on se nije dugo zadržao, razmenismo par reči, ne stigoh ni u bunar da zavirim

Na kraju, ali ne i poslednji, došao je Galeb. Vario kome je Dunja pravila društvo na spuštanju iz Novoga Sada: http://www.vario19.net/?p=344. Aca je dan pre stigao sa mora, ali je uspeo da uglavu kratku posetu Vario (s)Kupu. A spremao se da u ponedeljak krene put Beške, vodom naravno!

Udobno zavaljeni sačekasmo smiraj dana, pa svako na svoju stranu.

Galeb i ostali čamci odoše nizvodno, a Dunja i ja lagano uz vodu ka Batajničkom sprudu. Na još jedno noćenje u poznatom društvu, gore su se Elpida, Duga i Lud od vode borili ceo dan sa talandarom i hladnim pićem… Zalazak sunca je raspalio Dunav, pa se kratka plovidba pretvorila u veličanstveni doživljaj.

Druženje tu noć, uz vatru na pesku, je takođe bilo posebno. Valjda što je nekome mnogo nedostajalo nekakvo prase. Noć je bila malo napornija, količina vlage u vazduhu me neprijatno iznenadila, a kondenz na stropu kabine se grupisao u kapljice i padao mi na nos! Jutro je opet donelo sjajan doživljaj mira na reci:

Raspremio sam ležaj, izneo posteljinu da se osunča, popio kafu i ostavio društvo da se polako budi, a ja se pustih lagano da me Dunav nosi nizvodno, ka mestu okupljanja:

 

Doručak uz Dopefish i drage prijatelje, pa poseta Sv.Nikoli, a zatim brza plovidba do Zemuna, po Vlasnicu. Jutro je obećavalo, ali nisam očekivao toliko “lud” dan.

Društvo je počelo da se okuplja, stigao je još jedan metalni brod iz marine Lepi Mika, a javila se i Anima da se sidri sa spoljne strane spruda.

“Dubina” vode na sprudu je neke iznenadila, a nekima omogućila da daju “loš” primer drugima perući svoje brodove. Kupanje u plićaku, vrućina i hladno piće, i sve ostalo što spada u letnje radosti se razvuklo do ranog popodneva.

A onda smo spas od vručine potražili u senci Anime. Visoka kabina nas je sakrila od sunca, taman dovoljno da ručamo. Svež roštilj je stigao opet zahvaljujući neverovatnoj podršci sa marine Nautec.

Milica nije odolela izazovu, i popela se na gumu iza Saletovog glisera, a kako se tamo provela verovatno ćete čitati na njenom blogu: www.cvrkutanje.net

Popodne je stigla i Modesti. Jedini Vario pored Dunje koji se pojavio drugog dana (s)kupa. Nikola je prilično hrabro zakačio gumu sa glisera na Vario, i pokušao da postigne sličan efekat. Bilo je zabavno:

Obešeni na sidru Anime, bilo smo zanimljiv prizor. Na ovoj slici nedostaju Elipida, Lud od vode i Željkov Bigfoot, koji su stigli par trenutaka kasnije:

Iz Božinog frižidera je poteklo hladno vino. A ja “pretrčah” na grupisane borodove u drugom planu da još malo “radim”, podesim ponekog Garmina:

Bližilo se vreme za povratak, a nama se nije odlazilo. Odlučili smo da ostanemo “obešeni” za Animu, a ona nas je bez muke povukla nizvodno. Do ušća smo se uglavnom fotografisali, svetlo je bilo idealno. A od ušća smo se polako razvezivali, svako za svoje skretanje.

  

 

Animu je sunce ispratilo u Marinu “Stara centrala” na Dorćolu, a Dunja se zaputila nazad ka “Lepom Miki” u Višnjicu. Čekalo me raspremanje posle tri dana ispunjena sjajnim susretima i druženjem na prvom Vario (s)Kupu.

Na kraju, da podvučem crtu pod prisutne “varioce” i da se prebrojimo:

1. Dunja      

2. Skitara    

3. Debella   

4. Maza         

5. (…)             

6. Galeb       

7. Modesti  

Sledeće godine Vario skup pravimo na Savi, Modesti nas je pozvala u goste. ograničićemo se na jedan dan, uz uslove za spavanje, u pokušaju da okupimo više od dva Varia 19 odjednom. Zahvaljujem se svima koji su bili na skupu, a posebno pozdravljam Varioce koji nisu bili, nadam se da ćemo se dogodine i sa njima družiti.

This entry was posted on Thursday, August 20th, 2009 at 11:55 and is filed under Početak. You can follow any responses to this entry through the RSS 2.0 feed. You can leave a response, or trackback from your own site.