Dugo nisam pisao ništa na blogu. Malo privatne, a malo poslovne obaveze me nateraše da prethodnih nekoliko nedelja provedem u kolima. Rute su bile lepe ali kratke: Crna Gora, Slovenija, Nemačka, Mađarska… svugde na po tri, četiri dana. Najlepše je što me je put naveo na obale Dunava, na kojima mi se svaki put učinilo da osećam isti miris reke. Ne mislim na onaj miris u Višnjičkom rukavcu “Karlica”, ili popularnije “govnara”. Nego na onaj specifičan miris Dunava koji se oseti kada se ispod Paradajz ostrva isplovi i sagleda širina i veličina Dunava… i Beograd u izmaglici.
Najinteresantnije mi je bilo u Regensburgu, Dunav je očekivano manji ali i dalje zvanično plovan. Veom jak je moj utisak. Na žalost, nisam ga ni preko mosta prešao… kiša i kratko vreme koje sam tamo proveo su me omeli u željenoj šetnji pored reke. Ali je miris sličan…
Kratku fotogaleriju sa putovanja po Nemačkoj i osvrtom na Dunav pogledajte na Facebooku. Samo sam u Regensburgu prošetao pored Dunava, iako me taj put par puta vodio preko, a delom i pored Dunava. Novi Sad, Budimpešta, Beč, Linc, Pasau, Regensburg… Treba to preći vodom, ovako kolima je mnogo brzo 
Sledeće nedelje me posao odveo na par dana u Budimpeštu. Prvi put sam bio tamo, a prvo veče su nas ljubazni domaćini odveli na noćno “krstarenje” Dunavom, uz večeru na brodu. Ako zanemarimo očekivano uživanje u mađarskoj kuhinji, i lepotu grada koja je zaista zapanjujuća… najjači utisak na mene je ostavio način na koji su Mađari uredili obale Dunava i organizovali ture za turiste.
Galerija slika je takođe na Facebooku. Shvatio sam da smo mi jako, jaaakooo daleko od takvog turizma na rekama. I pored predivnog ušća Save, i nekoliko sjajnih ostrva, mi i dalje ne koristimo reku koliko bi mogli. Što i nije tako loše!
Obale nam jesu zapuštene, divlje, ali to ima svojih prednosti… Na Dunavu kod Beograda možete lako pronaći samo svoju “sobicu među vrbama”, i uživati ceo dan sami, da nikome ne smetate, i da vas niko ne uznemirava. Ovako smo proveli veći deo avgusta:
Listajući slike iz ove godine, setih se koliko me je nervirala kiša, i koliko smo dana sa lošim vremenom imali celog leta. Visok vodostaj nam je predugo sakrivao omiljene plaže, i sve se nekako oteglo ka jeseni, koja se sprema da nas prvom kišom zaspe ovog vikenda. Nova tenda nije još gotova, iako je majstor par puta uzimao mere, ali nijednom nije dao ponudu… A baš sam se naoštrio da napravim “camper canvas” tendu koja zatvara kokpit, i tako produžim sezonu što je više moguće, do prvih snegova i izvlačenja Dunje “na orman”… a do tada, vidimo se na vodi.