Prošlonedeljni sneg se otopio kao da ga nije ni bilo. Osim porasta vodostaja i blata, nije ostavio vidljivih tragova. Petak je bio pravi dan za plovidbu, ali sam ostao u kancelariji pritisnut standardnom decembarskom gužvom. U subotu me jedan tužan događaj doveo na Dunju, na kratko popodnevno “luftiranje glave Dunavom“, poslednje u 2009.
Dan je zaista obećavao, zubato sunce nije podiglo temperaturu preko +10 ali je bilo vedro i lepo. Malo sam se pomučio dok sam upalio motor, tako mi Suzuki vraća što mu nisam zamenio svećice na prethodnom servisu… neka, tako mi i treba. Iznenadio me poznat glas iz rukavca, posada Debelle se dovezla da nas obiđe:
Dugo se nismo videli, pa smo upadali jedni drugima u reč, prepričavali, smejali se… Pokupih vrednu informaciju: na poslednjem servisu Voja je na preporuku majstora promenio elisu, pa mu je sad čamac mnogo lakši na volanu, i upravljiviji u rikverc. Nije znao da mi kaže koji je prečnik x korak nove elise, ali će pronaći negde kutiju i javiti. Prema GPS-u, malo je i brži, ali ne značajno. Strašno me zanima odnos koraka nove i stare elise…
Stigla je i posada, 3/5 familije Stambolija, pa smo mogli i da isplovimo. Lagano kroz rukavac, pa na Dunav da ga pogledamo još jednom pre izvlačenja Dunje:
Žuti volan sa Dunje sam skinuo, i vratio ga na zid pored zadnje haube moje prve Bube. Novi vlasnik će voziti Dunju sa novim, standardnim belim volanom…
Dunav nas je dočekao prilično ravnodušno, ali nam se temperatura vazduha nije svidela. Poterali smo decu u kabinu, a ni mi nismo dugo izdržali. Do Višnjice, pa nazad, hladnoća i vetar ne prijaju, a mi se nismo obukli za Dunav u decembru.
Odlučili smo da ostatak ovog lepog dana iskoristimo da Dunju izvučemo, operemo i parkiramo ”na orman”, na još jedno zimovanje. Navoz u marini je bio zauzet, pa smo malo čekali na red dok jedan auto-šlep nije povukao drugi auto-šlep, na koji je bio zakačen čamac na prikolici. Potrajalo je, ali su ipak izašli bez problema:
Jedan od najredovnijih čamaca na Dunavu iz naše marine je takođe spremljen za zimovanje:
Napokon se oslobodio navoz, pa sam prikolicu bez problema spustio u rikverc niz proširenu pistu. Ovog puta nije trebalo zanošenje, dal’ zbog šire piste ili sam napokon naučio da vozim prikolicu u rikverc?
Vodostaj je dovoljno porastao za lako navoženje. Ugušio sam motor Fogging Oil sprejom dok je još bio u vodi, obezbedio čamac dodatnim kanapom preko pramčanih bitvi, i spremio sa za cimanje. Klizav i vlažan beton nije obećavao dobar kontakt sa podlogom… ipak je verni i30 povukao, i uz malo proklizavanja guma izvukao Dunju na ravno iz prvog pokušaja.
Sloj neprijatnog crnog nanosa nečega na trupu je ove godine još deblji i ljigaviji nego prethodnih, razlika se jasno vidi na delu gde ga mlaz vode sa propelera redovno skida:
Očigledno će i jača mašina za pranje pod pritiskom imati problema, ali sam morao da probam. Zakačili smo signalizaciju i tablice na prikolicu, i zaputili se u Mirijevo kod drugara u servis za pranje “Extra S”, da im zadamo domaći. Prvo je mene čekao težak zadatak, trebalo je uvući Dunju na prikolici u rikverc u njihovu garažu…
I ovo sam uspeo iz prve! Naravno uz pomoć kuma i zaposlenih u servisu… Izgleda sam stvarno naučio da vozim tu prikolicu u rikverc 
U sledećih 15 minuta su korito i paluba Dunje detaljno oprani pod pritiskom…
Pa smo je već po mraku odvukli u marinu i ostavili da se ocedi. Nešto kasnije sam, kad se ocedila voda iz kokpita, stavio parkirnu ciradu, a ušukavanje pod zimsku ciradu ostavljam za neke suvlje dane, za nedelju su najavili kišu…
sretna nova godina i bozic svim variocima.
Mogli bi u subotu il nedelju da otvorimo sezonu,bar krug oko medjice
Zeljko
Željko,
Sale je (ako se ne varam) izvadio motor iz Caspera,
Acin Galeb je u zimovniku u Futogu
Voja ide na put, pa će Debella ostati u marini
Izgleda si ti domaćin?
U nedelju planiram neke radove oko Yastoga, ali ćemo se čuti, možda uspem da se zaletim…