Vario 19

Na žalost, iako je Dunja kupljena kao nov, završen brod, već u prvoj sezoni sam morao da se bavim sitnim i manje sitnim popravkama. Suština ove stranice nije u ocrnjivanju proizvođača, nego u razmeni ideja i rešenja sadašnjih i budućih vlasnika Varia 19…

Idemo redom, prvo sajle:
Posle uspešne montaže motora i komandi (iz drugog puta), i razrade motora radom na leru u marini, usledila je prva plovidba. Ni manje ni više nego od Marine Lepi Mika, 10km uzvodno do Zemuna! Odredište: Marina Nautec i snimanje priloga o montaži sonde na metalno Bezimenoploviloemisijenavodi.

Dobro društvo (Markone i Dragičica), ladno pivce i uživanje… ide Dunja uz vodu 10 kmh, uživamo… Kod ušća se najave Boža i Praštalo sa svojim Elanima (495 i 435), priđoše, ja smanjih gas i “klik” ostadoh bez komande! Prilično naivno sam na plovidbu krenuo bez sidra i vesla, srećom pa su njih dvojica bili u blizini da me pokupe i sklone sa plovnog puta…
Usledilo je mukotrpno zavlačenje prstiju pod bočni poklopac motora i vraćanje sajle gasa na držač u motoru… jedva sam uspeo to da vratim… sledećih 50 sati rada više nije bilo takvih problema…

A onda je došao na red prvi servis. Vađenje motora iz bunara, promena ulja u nozi i karteru, vraćanje motora u bunar… bez skidanja sajli, dovoljno su dugačke, 13ft (3.9m). Kad smo smestili motor malo sam se “poigrao” sa komandom da vidim da li je sve u redu, kad odjednom “klik” i opet se otkači sajla za gas… Ovog puta je vraćanje sajle trajalo nešto kraće, uz asistenciju prijatelja na komandi “sad malo dodaj, sad malo oduzmi, ajd sad malo dodaj…. ma neee, ne za*ebavam te nego pokušavam da namestim… ajd opet dodaj, ajd opet oduzmi…”

Očigledno je problem u konstrukcijski slabo rešenom držanju sajle za polugu gasa u motoru. Tačnije kada se motor ubacuje u bunar, motanje sajli dovede kraj sajle pod ugao koji izaziva lako spadanje sa poluge komande gasa. rešenje je u proveri tog spoja dodavanjem i oduzimanjem gasa “na suvo” i vraćanju kraja sajle na mesto PRE nego što isplovite. Ništa strašno, ali može da bude neprijatno. Kada se sajla posle toga namesti, više nema problema!

Sledeći problem: kišnica

Od prvoga dana kada je Dunja sa sajma dovežena na Suvi vez kod Lepog Mike, u kobilici i potpalublju se skupljala kišnica. Prvo smo mislili da je problem u loše iskrojenoj parkirnoj ciradi i kliznom poklopcu koji ne prelazi preko vrata… ali nije bilo to… Onda smo kod prvog pranja zaključili da je problem u nezadihtovanim šrafovima rukohvata na kabini, pa smo doradili jedan rukohvat silikonom i činilo se da je stanje bolje…. A i svaki put se u vožnji pojavljivala voda u bunaru, pa sam čak iskrojio i “čarapu” od najlona između noge i bunara da bi sprečio prskanje vode u bunar… ali ni to nije pomoglo.

Dunja je prezimila pod zimskom ciradom, sa otkrivenom krmenom platformom da bi proverio da ne puštaju šrafovi od merdevina na krmenoj platformi, ali nije ni to bilo u pitanju…

Prve tople dane sam jedva dočekao da ponovo zadihtujem sve rupe na kabini i trupu, i da sredim elektro instalaciju. Jedna tuba Sikaflexa 291, pištolj, četkica za čišćenje, i lagano skidanje svih šrafova… Ispostavilo se da je samo ispod bitvi bilo malo silikona, a da nijedan drugi šraf nije zadihtovan: Inox ogradica, klizači poklopca, jarbol svetlo, pa čak ni šrafovi merdevina… Pomoć prijatelja i problem rešen:

Čak smo i kedere na prozorima zadihtovali ponovo koristeći Sika Lastomer 710, jer su i oni puštali vodu kod jakih kiša, samo na spoju kedera, ali dovoljno da se u kabini vide tragovi slivanja:

Nisam više vraćao zimsku ciradu, ubeđen da kišnice više neće biti u trupu, al’ ne reci dva puta…

Prva kiša, i opet voda u potpalublju i kobilici.
Jedino mesto kuda je voda mogla da uđe je bio keder koji preklap spoj sva tri Dunjina kalupa.
Skidanje je išlo lako, dva šrafića ispod pramca i svukosmo keder časkom… Ispod kedera okiten crevo ušrafljeno za kalup… desetak minuta kasnije usledilo je skidanje creva, a ispod njega poražavjući prizor:

Prilikom izrade Dunje, na spoju kalupa nije korišćena NIKAKVA masa za dihtovanje! Kalupi su jednostavno spojeni pop-nitnama… Nigde silikona, ili nečeg ozbiljnijeg. SikaFlex 292 bi bio idealan lepak za ovo spajanje, ali samo u procesu proizvodnje. Kako je ovde trebalo ispravljati greške, usledilo je pranje, ribanje, čišćenje spoja u kome se skupila gomila đubreta, pa potom nalivanje SikaFlexom 291. Slabije lepi, ali je ređi i bolje popunjava, pa je idealan za ovu primenu:

Par kišnih dana kasnije usledila je inspekcija potpalublja. Sve je bilo suvo!
Sad je trebalo vratiti okiten crevo. Očstili smo ga od trunja i đubreta, osušili, ali prebaciti ga preko pop-nitni… muka ljuta! Leva strana nas je namučila, ali desna još više! Na kraju smo otkrili tehniku u četiri ruke: jedan samo nagurava crevo, a drugi ga na slobodonom kraju uvrće ne bi li se crevo “otvorilo” na rezu… Krajeve creva koji se spajaju na krmi u delu koji je stalno u vodi zbog težine motora smo dodatno napunili Sikaflexom 291 da bi poboljšali dihtovanje. Ostaje da vidimo da li smo sprečili na taj način prodor vode u bunar. Na kraju smo i gornju stranu spoja okiten creva i trupa zaštitili diht masom da bi dodatno sprečili prodor vode do spoja kalupa:

Svi radovi pod stavkom “kišnica” su problemi koje bi proizvođač morao da reši u garanciji. Ja sam se odlučio da ih sam rešim da bi bio siguran u kvalitet korišćenog materijala, kvalitet radova, a i volim da se petljam u detalje. Mlađa (Tri Princeze) je ponudio da dođe sa ekipom majstora i sve probleme sa diht masom na Dunji ispravi čim sam prijavio otkriće, ali sam jednostavno hteo da ove greške u procesu proizvodnje ispravim sam.

Treći deo: elektro instalacija…

Dunja je kupljena u “full paketu” sa svom mogućom opremom koju je proizvođač u tom trenutku nudio. Tu su spadale i “lampe” – bočna i jarbol svetla koja su bila montirana ali ne i povezana. Izgleda da elektro instalacija ne spada u redovnu ili dodatnu opremu. Nije mi previše teško palo da se uz pomoć kumova posvetim razvlačenju žica kroz Dunju, posebno što sam na zahtev dobio i parče rebrastog creva “ulaminiranog” u kalup, za razvlačenje žica između motora i kabine.
Po postavljanju motora, trebalo je nabaviti odgovarajući akumulator. Po katalgou, za Suzuki DF15RS 4-taktni motor odgovara olovni akumulator od 38 Ah. Uz konsultacije sa firmom Beks koja uvozi gel-akumulatore, izabrao sam CTM 44Ah olovni gel akumulator sa “R” oznakom koja označava konstrukciju prilagođenu brzom (rapid) pražnjenju i sporom punjenju, što je odlika rada sa vanbrodskim motorima. Posle prve sezone se ispostavilo da je izbor akumulatora odličan. 75h rada u prvoj godini bez problema sa startovanjem, “zimovanje” akumulatora u stanu, bez punjenja. Razvlačenje instalacije i par sati rada svetala na suvom… i po sledećem porinuću start motora bez ikakvih problema!
Prvu sezonu akumulator je proveo u “bunaru” pored motora, u zgodnoj plastičnoj kutiji sa poklopcem, ali sam ga za drugu sezonu premestio u potpalublje, bliže pramcu (koliko su mi dozvolili kablovi sa motora) zbog boljeg raporeda mase. To je zahtevalo bušenje par rupa u pregradama, ali je “operacija” prošla bez problema.

Dakle trenutno izvedena elektro instalacija izgleda otprilike ovako:
Sa motora kablovi za akumulator ulaze u potpalublje kroz pregradu u bunaru.
Na akumulator je kablom 2 x 1.5 provučenim kroz rebrasto crevo u srednjem kalupu povezan panel sa prekidačima, smešten u malu kutiju za automatske osigurače zalepljenu u kabinu.
Ovde se panel vidi u otvorenom stanju, izbačen iz kutije radi povezivanja:

Na panel sa prekidačima i osiguračima su povezani:
1. Jarbol svetlo (sprovedena jedna žica i na osvetljenje obrtomera)
2. Bočna navigaciona svetla
3. Sirena (zbog osigurača i prekidanja zabave vozaču ) koja je povezana sa tasterom kod vozača
4. Kabinska svetla (2 kom)
5. (još nije povezano) svetlo u potpalublju

Kablovi do akumulatora su u potpalublju “smotani” sa viškom kablova sa komande, a akumulator je u odvojenoj kutiji sa poklopcem (desno):

Kabinsko svetlo je tako montirano da maskira šrafove od inox rukohvata:

U “bunaru” su na žice sa komande priključeni: merač radnih sati (crna i siva žica sa komande) i Ultraflex obrtomer (crna, siva i žuta žica sa komande, i svetlo sa jarbol svetla)

Trenutno su dve 12V utičnice (za upaljač), jedna u kabini i jedna kod vozača vezane direktno na akumulator, ali planiram da im dodam osigurače na kablovima. Mala 12V kaljužna pumpa nije fiksno montirana, nego je priključena na kabl sa konektorom za upaljač pa se po potrebi koristi u bunaru ili u kobilici.
U obaveznu opremu spadaju i dve 12V fluo-cevi (neonke) kupljene na benzinskoj pumpi, odlično pomoćno svetlo… kao i prerađeni akumulatorski reflektor (iz merkura) kome sam izvadio 6V gel akumulator, “malo” preradio kablove u kućištu, i zamenio originalnu 6V 25W H3 halogenu sijalicu sa 12V 55W H3 sijalicom. Sada odlično radi kao jak spot-light reflektor sa napajanjem iz 12V utičnice.

Luftiranje (okt.2008)
Kada sam sve zadihtovao, i rešio problem ulaska vode gde joj nije mesto, pojavio se problem izlaska vlage iz kabine! Topli dani ovog Miholjskog leta 2008 stvaraju veliku količinu vlage ujutru i uveče, iz vlažnog vazduha se uveče kondenzuje voda, pa sam u jednom trenutku pomislio da mi prokišnjava prozor! To sam odlučio da rešim otvaranjem luftera u kabini. Prvo sam razmiljao u “lulici” (ili kakogod da se zove):

Međutim, nisu mi se dopale dimenzije, a i pojela bi dosta ionako malog palubnog prostra na pramcu. (a i ne prave se žute)… Pa sam se ipak odluči o za solarni ventilator sa baterijom koja se danju puni preko ugrađene solarne ćelije:

Poručio sam ventilator preko firme Grubin Marine i iznenadio se koliki je (kao da to ne piše na MotoMarine webu). Trebalo je izbušiti rupu 108mm na krovu nečim… Srećom pa sam u napadu ludosti kupio “šestar” za sečenje keramičkih pločica i iskoristio ga za otvaranje rupe za obrtomer:

Sečenje je prošlo prilično glatko. Čak je i rupa bila prilično blizu prečnika iako je to bila gornja granica “šestara”. Turpijanje je ipak moralo da padne, kakav je to “majstor” koji pogodi rupu iz prve?

Setio sam se na vreme da zalepim kesu sa unutrašnje strane da se ne razleti prašina po celoj kabini, ali sam je pocepao kada mi je upala turpija

Ventilator se za krov pričvršćuje sa tri šrafa. Stiže sa penastim dihtungom koji dobro prijanja preko cele površine krova. Iznutra se dobija maska koja pokriva rupu, tako da sve izgleda lepo i pristojno.
Spolja:

I Iznutra:

Kao i kod svih ostalih popravki i dorada, i ovde je ključnu ulogu imao kum Stambolija, ali sam ga ovog puta slikao tako da se vidi ceo, a ne samo ruke ili noge dok radi:

Rezultati luftiranja kabine su sjajni! Nema više ustajalog vazduha i vlage u kabini. Ovakav lufter je obavezna, a ne dodatna oprema Kad sam izvukao Dunju na “zimovanje” samo sam isključio prekidač koji je zaustavio ventilator. Pretpostavljam da foto ćelija nastavlja da puni bateriju. Videćemo na proleće… (videli smo, i dalje radi!)

Naslon

Za vožnju Varia je jedna od najbitnijih stvari. Na Beogradskom sajmu nautike je bio izložen Caspper, prvi Vario sa “fabrički” ugrađenim naslonom u krmeni kraj palube. Malo posle sajma sam naručio u radionici Tri Princeze da i meni urade isti naslon i spreme sve što treba za ugradnju. I dobio sam dve velike plastične čaure, spremio sam dva parčeta drveta i malo smole za ojačanje i 4 inox šrafa. I to je sve… Kraj palube, tačnije “ogradica” i mesta u koja se ugrađuju ojačanja se najbolje vide na prevrnutoj palubi:

Ugrađena, tačnije ulepljena ojačanja na Dunji izgledanju manje lepo nego kad se to uradi u radionici. Srećom pa se ovaj deo nikako ne vidi Drvo je hrastovina (hvala Miko!), ulepljena je smolom a mogao je da se koristi i bodijev git sa vlaknima… letvice su 5×3 knap ukrojene tako da se lepo zaglavljuju i prenose opterećenje sa čaure na vertikalni zid:

Potom sleduje još jedno razmeravanje, pa bušenje krunskom burgijom. Ovo je ona najjeftinija koja je izdržala dve rupe i potom završila u đubretu. Taman koliko treba:

Posle “malo” trupijanja poluokruglom turpijom za drvo (opet hvala Miko, ovog puta za turpiju), čaure su ušle na svoje mesto, uz obavezno dihtovanje Sikaflexom 292. Dodatno pričvršćene sa po dva dugačka inox šrafa koja ulaze i u ojačanje, odlično su rešenje za držanje naslona:

Tokom plovidbe iz Novog Sada shvatio sam koliko mi je ovakav naslon nedostajao…

Voda (jun 2009)…

Da li je hir ili je potreba, ne znam, meni se čini da je tekuća voda izuzetno korisna na čamcu. Presostatske pumpe za vodu se ove godine “masovno” ugrađuju na čamce. Nekoliko prijatelja je svoje lađe opremilo rezervoarom za vodu, presostatskom pumpom i tušem na krmi. Ja sam te tri stvari spremio za ugradnju još početkom aprila ali su me poslovne obaveze i kišovito proleće odvojili od novih radova na Dunji.  Uglavnom, iz dva puta, ugradismo Stambolija i ja sve što je trebalo, i sada Dunja, pored 12V struje ima i vodu. Skoro pa “all inclusive”

U prvoj “turi” smo uradili grube pripreme, razmerili creva, probušili rupe za vezice i prolaz creva, zalepili kanalicu za kablove u potpalublje, i napravili generalno haos na čamcu. Srećom, sve se odvijalo na vodi, pa je lakše palo. Kada nam je zafalilo struje za bušilicu, vezali smo se na Aku i “pozajmili” 220V sa Hondinog agregata od 2KW. Usred posla nas je uhvatilo nevreme, razvukli smo ciradu preko Dunje, i sakrili se u Akinu prostranu kabinu.

Obimniji deo posla je usledio u marini. Kum je bušio rupu na krmi za kutiju tuša, i vezivao dovodno crevo i tuš na pumpu. Pumpa je montirana u bunaru, na zid koji odvaja bunar od potpalublja. Crevo za vodu dolazi takođe iz potpalublja kroz rupu kroz koju motorski kablovi prolaze do akumulatora.

 

Ja sam se u međuvremenu igrao sa uvlačenjem kablova koje sam pre dve sezone “uredno” složio, u kanalicu koju smo prethodnog dana zalepili u potpalublje koristeći Henkelov Moment Express Fix lepak. Jednostavno i efikasno rešenje koje je zamenilo traljavo izvedenu prethodnu verziju koja je samo prvih par dana izgledala uredno. Sada su u kanalici i kabl od sonde, i svi kablovi koji iz potpalublja idu do akumulatora. Dodao sam i osigurač na kabl do kabinskog 12V konektora. Ostalo je još malo posla na osvetlenju… ali o tome drugom prilikom.

Pored sređivanja tih kablova, trebalo je pozabaviti se i postavljanjem creva od rezervoara u pramcu do pumpe. Armirano crevo 1/2″ smo postavili uz “plafon” potpalublja, u sam ćošak, i pričvrstili ga vezicama za ležaj. Kako preko tih vezica dolazi sunđer, ništa se u kabini ne vidi, a crevo se lako može skinuti u slučaju potrebe.

Samo je malo nezgodno bilo provlačiti vezice i postavljati crevo iz potpalublja. Na ovim slikama sve to izgleda dostupno i uredno jer sam pre toga iz Dunje izbacio neverovatnu količinu stvari koje stoje dole: pribor za pecanje (koji jako retko koristim), hemijski WC, gajbice sa alatom i hemijom, kampersku stolicu, zimsku ciradu, gumene čizme, gurtne za prikolicu, nekakve bidončiće i balone za vodu, neverovatnu količinu inače kućnog alata …

Usledio je najkomlikovaniji deo instalacije. Trebalo je kroz palubu na pramcu probušiti rupu koja će pogoditi pregradu u kabini, tako da crevo za uliv vode prođe iza pregrade da se ne vidi. Srećom Stambolija ima mirnu ruku i dobar osećaj (za feeling), ja bi verovatno uspeo iz petog puta:

Malo diht mase oko šrafova, nekakav “marine grade” silikon umesto standardne Sike, dovukoh ga sa nekog putovanja da probamo. Muku nam je zadavalo ulivno crevo iz Uradi sam, pogrešnog prečnika, mekano i prilično nekvalitetno. Srećom ne trpi neko opterećenje. Da ne bi komšije sa Skituljka da pozajmimo tanku burgiju i zagrejemo vodu za “omekšavanje” creva, sve bi bilo mnogo teže… Rupu je otvorio novi set jeftinih krunskih burgija, opet iz Uradi sam, a dorađena je poluokruglom turpijom koju po stoti put pozajmljujem iz marine (kupiću je jednom, obećavam).

Na kraju je usledilo punjenje “mešine” – fleksibilnog rezervoara koji u pramcu stoji od spušatanja Dunje i čeka… U kobilicu ispod rezervoara sa ukrojio malo stiropora, koliko da sprečim da se mešina pod težinom vode ne spusti u kobilicu i voda u njoj ostane van dometa odvodnog creva. Prvo smo napunili 5l balon uz merenje vremena: 15 sec za 5lit. – to će poslužiti za proveru kapaciteta. Odmah zatim pređosmo na punjenje pramčanog rezervoara. mereći vreme štopericom na telefonu:

4 minuta za skoro punu mešinu koja se popela do pregrade iako nije bila skroz puna. Mogli smo još malo da je napunimo, ali nema potrebe. Za to vreme je u nju uliveno oko 80 litara vode. Sasvim dovoljna količina i lep balast na pramcu. Usledila je provera instalacije, naravno da je jedan spoj cureo, pa smo morali da menjamo gumicu. Srećom pa je pumpa u zadnjem boksu, pa se voda izlila bez ikakave štete… Zamenjena gumica i problem rešen. A potom na Dunav, zaslužen odmor uz lagano plutanje.

Evo slike montirane pumpe u bunaru, i zadnje strane tuša. Crevo od tuša je dugačko 4.5m i lepo se slaže u kapu motora, eto neke funkcije i za nju, kad već ne može da stoji na svom mestu…