Dunja

Članak posvećen pravljenju Dunje, detaljnije opisuje Vario i proces izrade.
Prenesena je sa foruma emisije Na vodi: www.navodi.com

Za one koji ne znaju (ili nisu gledali 43. emisiju NA VODI), Vario 19 je modifikacija pasare 500, plastični brodić za kraća krstarenja, dužine 5.90m, širine 2m. Za pogon koristi vanbrodski motor sakriven “u bunaru” (pored partizana).

Prozivodi ga radionica “Tri Princeze” iz Nova Sada (www.triprinceze.com)

Kako sam “odrastao” na vodi, na jednoj pasari, moja prva asocijacija na reči “čamac” i “brodić” je upravo oblik pasare. Zato mi se i modifikacija pasare u vidu Varia posebno svidela.

Prve dve slike su sa Beogradskog sajma nautike 2006. Nemam slike sa prehodnih sajmova, a zagledao sam varia odavno, mislim da sam ga prvi put video na oglasu u časopisu nautičar, ako se ne varam početkom 2003.

variosajam2

variosajam1

Detalje o Variu možete pogledati i na web sajtu proizvođača, a evo ovde i shematskog prikaza. Mene je lično oduševilo rešenje sa “sakrivanjem” vanbrodskog motora, kao i jako lep kokpit. Samo sam malo bio skeptičan prema kabini.

varioshema

Presudan susret sa variom se desio na sajmu “Belgrade Boat Show 2004″ u marini Hrabro Srce. Svratio je na sajam jedan čovek, sa jednim brodićem, i ja sam svratio na njegov brodić, i to je bio kraj… tad sam rešio…

varionavodi

Ušao sam i u kabinu, i shvatio da uopšte nije mala. Sasvim lepa količina prostora u kabini, dva korisna ležaja sa strane, i ogromna “ostava” ispod poda kokpita…

Detaljno upoznavanje sa kabinom Varia je usledilo na prošlogodišnjem sajmu nautike u Beogradu. Tada je na štandu “Tri princeze” bio izložen narandžasti vario iz prethodnog posta. Kako nam je štand (Garmin) bio odmah pored njihovog, ja sam svo slobodno vreme proveo na/u tom variu. Usput sam pokušavao da pronađem još slika na netu, ali ih je bilo jako malo. Pored onih nekoliko na www.triprinceze.com, uspeo sam da pronađem samo još jednu, i to u holandiji ?!?:

variobe

2006. godinu sam nekako preživeo bez plovila, pravio sam kartu i bavio se updateovima, pa mi je vreme brzo prošlo… ali me početkom 2007-me već uhvatila nervoza… eeeej! moram da kupim brod(ić)!

Sa Mlađom sam se čuo početkom januara, kada smo napravili prve dogovore, i precizirali da se meni ustvari ne žuri, i da mogu da sačekam čamac do novosadskog poljoprivrednog sajma (tada se održava i sajam nautike u NS), pa da preuzmem Dunju polovinom maja… Srećom, Mlađa je odlučio da izloži Varia i na Beogradskom sajmu nautike, pa mi je ponudio da mi spremi Dunju do početka marta… samo da ste videli moju radost tada…
Dakle u drugoj polovini februara 2007 sam par puta otišao u Novi Sad, da bi se pozabavio brodom pre nego što bude gotov. Strašno me zanimalo kako izgleda Vario u procesu proizvodnje. Trebalo je izabrati opremu (bitve, tendu, svetla i ostale sitnice), proviriti u radionicu, družiti se sa prijateljima u Novome Sadu…

Dobio sam odobrenje od g. Mladena Čanadanovića, vlasnika “Tri princeze”, da objavim ove slike:

Donji i gornji kalup, pogled odozgo, braon površina na sredini desnog odlivka je ojačanje na dnu kokpita, ako budem hteo da postavim sto jednog dana (mora se dodatno naručiti)

dunjarasklopljena3

Dno Dunje, odliveno, pre sklapanja.Sivo su ofarbani delovi koji će biti “vidljivi”, zeleni su delovi koje će preklopiti plastika srednjeg kalupa. U ovakvom stanju je bilo lako izabrati idealnu poziciju za pravljenje pregradnog zida u kobilici koji će nositi sondu sonara (o tome ću detaljnije kasnije)

Srednji kalup, pogled odozgo, na šta vam liči obod bunara?

Prve tri slike su slikane 25.02.2007, četiri dana kasnije, 01.03. sve je izgledalo malo logičnije. Prednji deo spojenog donjeg i srednjeg kalupa. To je ustvari pod kabine, ležajevi i stepenice. Vidi se i čudno projekotvana polica koja izgleda kao pregrada za mali TV.

Gornji kalup – paluba u prepoznatljivom položaju:

I za kraj, bunar bez poklopca:

7 dana kasnije, 8.3.2007. Dunja je u ovakvom obliku stigla na Beogradski sajam nautike:

Nismo ni završili sa raspremanjem našeg štanda, a ja sam već otrčao da otpakujem moj poklon…

Raspakivanje je išlo brzo, i glatko Sve je bilo na svom mestu, trebalo je samo skinuti parkirnu ciradu, postaviti dušeke u kokpit i razvući bimini.



Ja sam u procesu nabavke broda mogao da biram sve osim dve stvari: boje (sve je moralo da bude žuto), i imena (ima nekoliko uglavnom privatnih razloga zašto “Dunja”). Te dve stvari, kao i vlasništvo nad plovilom sam prepustio ženi. Tako je mnogo lakše :) Natpis na brodu se podrazumevao, kreirao sam natpis u Corel-u, poslao ga na mail a u radionici su odradili sečenje i lepljenje folije.
To sa žutom bojom i nije bilo tako jednostavno, žuti skaj su pronašli lako, ali je platno za bimini predstavljalo ozbiljan problem… Mada je najblesavija stvar volan! U pitanju je stari volan od tikovine, davnašnji poklon od kuma (Koto, respect!) koji je bio namenjen mojoj bubi (VW, 1972). Bubu sam ostavio (teška srca), volan sam sačuvao, i ubedio drugog kuma da se pozabavi farbanjem u žuto… Kažu mi iskusnije kolege da je volan prevelik, da je preblizu, da je nezgodan… ali ne vredi, žut je, i draga je uspomena…

A sad pogled u bunar (gde su partizani?) i u kabinu:

Gospodin sa repom je Mladen Čanadanović, proizvođač. Njega treba da jure zainteresovani kupci čamaca iz proizvodnog programa radionice “Tri Princeze”… Šta da vam kažem, ostatak sajma sa proveo uglavnom na štandu, ali sam pola subote i skoro celu nedelju proveo kod Dunje, ulazio, izlazio, peo se, silazio, jurio se sa decom okolo, dosađivao sa glupim pitanjima Mlađi, dovodio prijatelje da se pohvalim.
Dakle evo je Dunja u punom, sajamskom sjaju:


dunjanasajmu2

Prvo ću detaljnije opisati kokpit.
Pod je dosta podignut iznad vodene linije, što omogućava lako pražnjenje atmosferske vode kroz otvor ispod labuda. Pozicija za “kapetana” je jako zgodna, i daje odličan pregled, jer se sedi “na motoru”, i jasno vidi sve preko kabine. Najupadljiviji deo kokpita je “labud”, tačnije deo na kome se nalazi volan, i koji je odlično mesto za ugradnju daljinske komande za motor. U konačnoj verziji sam se ipak opredelio za ugradnju originalne komande na desnu “klupu” umesto male Ultraflex komande u labudu koja je na slici. Iz dva razloga: provlačenje sajli i kvalitet originalne komande (ali o tome kasnije). Daleko od toga da Ultraflex komanda nije kvalitetna, preživela je surov obračun sa Lukom na suvom :)

Interesantno je rešeno i upravljanje čamcem preko kormila, a ne zakretanjem motora u “bunaru”. Kormilo je nepohodno jer se vario može opremiti jarbolom i jedrima, a plovidba na vetar zahteva kormilo. Po rečima proizvođača, upravjivost listom kormila je veća nego zakretanjem motora. Mišljenja o tome su podeljena… meni je iskreno svejedno, moraću da se naučim na ovakvo rešenje. Od ostalih vlasnika Varia nisam čuo pritužbe na upravljivost.

Kabina je na prvi pogled spolja mala, i čini se da unutra nema dovoljno prostora. Toj varci doprinosi visoki pod kokpita. Kabina je prilično prostrana, a u boksovima ispod klupa u kokpitu se nalaze i dva pomoćna ležaja. Prozori na klupama u kokpitu daju dodatno svetlo u kabini, a ispod poda kokpita se nalazi izuzetno veliki prostor, kome se osim pomeranjem stepenica za ulazak u kabinu može pristupiti i kroz poklopce ispod sunđera na ležajevima u kabini.


Sledeća fotografija je slikana sa spoljne strane kabine, kroz prozor. Pored Isidore se i dvoje odraslih komforno smeste u kabinu.

Pre nego što se pozabavimo montažom motora, hteo bi da ilustrujem veličinu ostave ispod poda kokpita. Znam da je trebalo da izbegnem slikanje “pozadine”, ali je kum Sale probijao rupu između bunara i ostave za prolaz kabla od sonde sonara u prvoj trećini kobilice do instalacije u zadnjem delu, pa i nije bio raspoložen da mnogo pozira… (hvala ti Kume!!).

Uglavnom, kada se otvore stepenice za ulazak kabinu dobije se prostor koji je izvorno projektovan za instalaciju brodskog motora, ali je u verziji sa vanbrodskim motorom idealan za odlaganje korisnog, ali ne uvek potrebnog tereta: plastične gajbice sa alatom, bojama, pribor za pecanje i slično… Razmišljam i o pravljenju izolovanog boksa za držanje pića u ledu ispod jednog od prednjih ležajeva, i ubacivanju malog hemijskog wc-a u ostavu, koji bi se po potrebi vadio iz ostave u kabinu (samo za upotrebu na mirnim vodama :) )…

Motor, bunar i partizani…

Preporuka proizvođača je da se u Vario ugradi vanbrodski motor od 8KS. Što je sasvim dovoljno i lako izvodljivo, ali je meni potrebno malo više struje na brodu zbog različitih potrošača koje ću donositi na testiranje na Dunju.
Dakle, trebalo je izabrati motor sa alternatorom zbog napajanja potrošača. To znači i motor sa elektro startom, što se meni posebno svidelo – sve “na dugme”!.

Standardni izbor motora za Vario je Yamaha 8KS sa ručnim startom, postoji verzija tog motora sa elektrostartom i anlaserom ali je dosta skuplja. A poseban problem predstavlja i mala dimenzija bunara, u koji se ne može smestiti motor sa malo širom nogom. U jedan vario je montirana Honda 9.9 uz dosta muke, Yamaha 9.9 sa el.startom ne može da uđe u bunar zbog “grbe” na nozi ispod glave motora, ali se (srećom!) u međuvremenu pojavila ponuda Suzuki vanbrodskih motora u Srbiji. Suzuki 15 sa el.startom ima elegantnije izvedenu nogu od Yamahe, manju glavu od Honde, nije značajno skuplji od Suzuki 9.9KS, a istih je dimenzija.

Posebno me obradovao izgled motora bez kape, nizak profil na zadnjem delu je garantovao dosta lakše ubacivanje i vađenje iz bunara:
motorotvoren

Prvi pokušaj ubacivanja Suzuki DF15 RS u bunar je bio na sajmu nautike u Beogradu i činilo se nemoguće provući nogu u bunar zbog kavitacione ploče. Potom smo, dok je Dunja bila na prikolici, doneli iz Novog Sada jedno kućište motora sa remonta, i sa njime vežbali ubacivanje.

Cela stvar je ustvari jednostavna, kao u vicu sa slonom i frižiderom: skinete volan (zbog lakšeg pristupa, mada nije obavezno), otvorite bunar, okrenete čeljusti u levo, iskrivite motor u desno, ubacite motor sa desne strane u bunar do pola, vratite čeljusti u osu motora i nabacite ih na nosač motora, postavite motor na mesto i gotovo. Iskreno, trebalo nam je “malo” vremena da razradimo strategiju i uvežbamo ubacivanje, ali sada ide prilično jednostavno:

Na sledećoj slici motor se nalazi u međupoziciji, podignut i zakrenut radi montaže sajli. Skinut je i čep za ulje radi lakšeg ubacivanja motora u bunar. Ali je ipak zgodnije sajle postaviti u motor dok je van bunara, potom vratiti bočne poklopce na mesto, i na kraju sa sajlama postaviti motor u bunar.

Na drugoj slici se jasno vidi zašto smo odustali od elegantne ultraflex komande montirane u labudu: sajle iz Suzuki motora izlaze u pravcu pramca, tako da ih je nemoguće saviti iz motora u labud. A i jednostavnije je iskoristiti električnu instalaciju originalne komande nego sve to rasturati da bi se montiralo zasebno. Rupu na labudu smo iskoristili kao uvodnik dodatnog vazduha u motorski prostor. Kod Suzuki DF15 sa el.startom i daljinskom komandom mi se posebno svidelo i prisustvo kanapa za ručno startovanje motora… Odlična opcija u slučaju ostanka bez struje.

Naime, prostor oko motora je prilično veliki, sasvim dovoljan da u njega stane akumulator, rezervoar, čak i mnogo veći rezervoar od standardnog kapaciteta 12l, ako je nekome potrebno, tu može smestiti i tank za vodu, sidro za sidrenje preko krme i slične stvari… Ne sećam se zašto je Joka ušao u bunar, ali sam morao da ga slikam. Desno od motora se vidi rezervoar i kapa motora, naime kapu je nemoguće vratiti na motor kada ga postavite u bunar, ali poklopac bunara obezbeđuje dovoljnu izolaciju i bez dodatnog izolacionog materijala.

PORINUĆE

Mislim da su marine u Srbiji jedino mesto gde nije bitno da je “kuća veća od komšijine” ili da “komšiji crkne krava”. Ohrabren podrškom komšija iz marine “Lepi Mika” prionuh na pisanje novog nastavka…

Dakle da nastavimo, u temi “Antialgin” na forumu “NA VODI” ste mogli da pratite moje nedoumice oko premazivanja novog čamca antialginom. Na kraju je nedostatak vremena i strpljenja doveo do premazivanja Dunje jednom rukom Hempel Hard racing white antifoulgin boje direktno na želkot. Verujem da će to biti dovoljno za prvu sezonu.
Spustili smo “skije” na prikolici, podglavili Dunju gredicama, otvorili jednu konzervu anitalgina i dva piva, i prionuli na posao. Andreja nam je bio ozbiljan nadzornik, pa je sve završemo po planu: ispod vodene linije jednom rukom, vodenu liniju, kobilicu, list kormila i sve ćoškove i drugom rukom antialgina…

U Svetioniku sam uzeo jednu dozu sivog antialgina za brodsku nogu, pa sam sa time u dve (ili tri?) ruke preprskao donji deo noge motora i propeler, zaštitivši anode, i usise za vazduh. A ostalo mi je i pola spreja za sledeću sezonu.

Posle nekoliko lepih i sunčanih dana na suvom, napokon je sve bilo spremno za porinuće.
Bokobrani su iz Svetionika, poklon dragih prijatelja Veliko hvala za Lj & D!

Pripremu za porinuće (uključujući i vezivanje bokobrana koji još uvek stoje kako ih je On vezao) je izveo Bozza lično. Iskusan vozač prikolica sa čamcima, spustio je Dunju u vodu malo lakše nego što smo nas 6-7 pre toga spustili jedan plastičan čun na ruke…

Da li će zaplivati odmah? Da ne zapne za sajlu? Da nije plitko? Da joj nije hladna voda?
uf… ustvari i nisam mnogo brinuo, popili smo po dve-tri dobre dunje pa je svima bilo lakše:

Zahvaljujući pomoći iskusnih nautičara, prijatelja i komšija iz marine, Dunja je zaplivala lako i bez problema. Spremili smo šampanjac za razbijanje (mali šampanjac, za mali brod), pozvali brodovlasnicu da razbije flašu i da dozvoli skiperu da se ukrca:

Jelena nikada pre, pa čak ni u kafani nije razbila flašu, pa joj je trebalo čak 4 pokušaja da bi uspela. Izbor malog šampanjca i nije bio toliko dobar, flaša je jaka, od debelog stakla, i dobro je namučila Dunju, a i Jelenu…

Kotur za sidro je na sreću izdržao. Prvo sam mislio sam da je dobro da se razbije flaša rakije od dunja o Dunju, ali sam shvatio da je manja šteta razbiti francuski šampanjac nego dobru dunjevaču!

Dozvola vlasnice, pozajmljeno veslo, i skiper je mogao da počne prvu plovidbu, motor od 1KS je lako povukao Dunju ka vezu

Srećom tu su se našli Bosa i Dragan sa Elpide, pred svoj prvi ovogodišnji višednevni boravak na vodi. Pa je Dragan doveo u pomoć laku konjicu malog Mercury-ja sa njegovog pomoćnog čamca. 6KS je povuklo Dunju na mesto bez većih problema, a skiper je mogao da se dohvati volana.

I za kraj ovog velikog posta, dve slike:


Dunja na sigurnom vezu kod Lepog Mike, između Elpide i Skituljka. I u punoj opremi, u gostima u marini Nautec, u dobrom društvu, čuvana sa dve strane.

Toliko o Dunji u prvoj predsezoni. Na stranici Popravke i dorade možete videti šta sam, i kako dorađivao posle prve sezone. Opisi putovanja iz prve sezone će takođe biti preneseni sa teme “Dunja” fourma emisije “Na Vodi”. Ovom prilikom se zahvaljujem svim posetiocima i članovima foruma na podršci, pomoći i pitanjima…

2 Responses to “Dunja”

  1. […] njom je svratio i Mladen sa svojim Variom bez imena, sa marine 4. jul, opisanim na stranici Dunja: http://www.vario19.net/?page_id=5 Na žalost, ni on se nije dugo zadržao, razmenismo par reči, ne stigoh ni u bunar da […]

  2. […] je prodaja Dunje, i time je zvanično počeo rad na projektu Dunje 2. Na nekoliko nautičkih foruma sam oglasio […]

Leave a Reply